Електронско насиље укључује било какав облик слања порука путем интернета или мобилних телефона. Има за циљ повређивање, узнемиравање или било какво друго наношење штете детету, младом или одраслом човеку који не може да се заштити од таквих поступака. Појављује се у облику текстуалних или видео порука, фотографија или позива.
Извод: Уницеф
Извод: Уницеф
Безбедност деце на Интернету
Интернет носи различите ризике по безбедност деце. Неки од њих (узнемиравање, вређање или говор мржње) исти су за децу и за одрасле. Постоје, међутим, и ризици (пре свега од сексуалне злоупотребе) који посебно угрожавају децу, због њихове знатижеље и неискуства на Интернету.
Вређање и омаловажавање
Мера у којој је дозвољено увредљиво обраћање или употреба увредљивих речи зависи од платформе на којој се врши комуникација. На великим друштвеним мрежама попут Facebook-a или YouTube-a који садрже огромну количину коментара, статуса и сличног, могуће је назначити да се ради о неприкладном садржају. Мање платформе (форуми, новински портали итд.) обично спроводе неки облик модерације, што значи да постоје особе које бришу неприкладне коментаре. Такве онлине локације скоро увек садрже правила понашања: шта је дозвољено написати, шта не, какве су санкције за њихово кршење. Степен оштрине модерације зависи од материје (или теме) коју покрива одређена платформа. На спортском форуму, рецимо, степен слободе изражавања сигурно је већи него на форуму нуклеарних физичара.
Кад је реч о закону, Интернет се не разликује од „стварног“ света у погледу тога шта је дозвољено написати или рећи. Увреда је кривично дело независно од тога како, то јест, „преко чега“ је упућена. Ако си претрпео увреду, не можеш се ослонити на јавног тужиоца, већ поступак мораш покренути сам, подношењем приватне тужбе.
Изношење неистина (клевета)
Клевета се дефинише као изношење или прeношење нечег неистинитог о некој особи. На Интернету се јавља на друштвеним мрежама којима је релативно лако и брзо доћи до публике, али познати су и случајеви када су израђене читаве презентације које садрже лажне информације о некој особи (такозвани осветнички сајтови — revenge sites).
Исто као што је случај са увредом, у нашем праву не постоји разлика између овог облика узнемиравања „у животу“, новинама или на Интернету — за санкцију је потребан једино услов да то што се износи или проноси „може шкодити части или угледу“. Гоњење се, такође, предузима по приватној тужби.
Мржња и дискриминаторске изјаве
Закон је јасан: „Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији казниће се затвором од шест месеци до пет година“. Летимичан поглед на коментаре на онлајн новинске чланке и на Фејсу вероватно ће ти рећи да од кажњавања мржње и нетрепељивости нема ништа, пошто таквих коментара и изјава има заиста много. Ствари су се, међутим, помериле с мртве тачке: недавно је донета прва судска пресуда због говора мржње упућеног групи особа (ради се о припадницима ЛГБТ популације) преко Фејсбука.
Гоњење за ово кривично дело по службеној дужности мора да предузима Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал.
Извор: http://upravusi.rs/komunikacije/internet-komunikacije/ponasanje-na-internetu/
Забрањени и непожељни сајтови
Практично је немогуће трајно елиминисати одређени садржај на Интернету, па појам забране треба узети с резервом. Чак и садржају који се свугде сматра забрањеним (нпр. дечја порнографија) у принципу је уз мање или више труда увек могуће приступити, неретко и директно с претраживача.
Постоје, међутим, и забрањени сајтови које полиција има у својој евиденцији. На њима ћеш бити дочекан знаком „Стоп“. Ако случајно наиђеш на неки од ових домена који није тако обележен, обрати се Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал.
Када је реч о садржајима који нису изричито забрањени, али се сматрају непожељним, као што су порнографија, узнемирујуће поруке, расизам или мржња, као и садржајима који су неприхватљиви за тебе као родитеља, ма шта то било, осим покушаја да утичеш на дете да их избегава, можеш да активираш механизме за забрану приступа. У ту сврху можеш да активираш опције на свом претраживачу или да инсталираш одговарајуће програме који блокирају одређене врсте сајтова.
Сексуална злоупотреба деце на Интернету
Опасност за децу која проводе слободно време на друштвеним мрежама, форумима, чет собама и другим интернет локацијама на којима је могућа комуникација с непознатим особама, вреба и од стране педофила. Они се деци обично лажно представљају (рецимо, као вршњаци) и покушавају да с њима остваре контакт и однос поверења. Потом покушавају да на разне начине (уценом, на пример), наведу децу да раде нешто што ће задовољити њихове болесне потребе. Обично се тражи слање снимака деце са сексуалном конотацијом, или се детету заказује састанак.
Како би смањио шансе да буде откривен, злостављач по правилу прикупља информације о жртвиним родитељима и пријатељима како би изабрао што рањивију младу особу.
Све активности које имају везе са угрожавањем полне слободе малолетника и деце забрањене су Кривичним закоником, а посебна казна предвиђена је у случајевима када је кривично дело извршено искоришћавањем рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима.
Како се заштитити?
Деца не би требало да се упуштају у комуникацију са особама које лично не познају. Ако то ипак учине, а испостави се да та особа од њих тражи нешто непримерено или само неуобичајено, требало би да се обрате родитељима. Родитељи свакако треба да упозоре дете на ризике по његову безбедност на Интернету. Више информација о тим ризицима можеш наћи на сајту Кликни безбедно.
Ако до нежељеног контакта већ дође, одмах позови полицију.
Извор: http://upravusi.rs/komunikacije/internet-komunikacije/bezbednost-dece-na-internetu/
Прогањање на Интернету
Прогањање на Интернету подразумева нежељено контактирање путем е-мејла, друштвених мрежа или неке друге платформе.
Мере заштите
Препоручљиво је прогонитељу прво упутити јасну поруку или упозорење да престане с тим, а потом се сасвим уздржати од било какве даље комуникације. Младима се саветује да поразговарају с родитељима, а родитељима се препоручује да воде рачуна о дететовим активностима на Интернету и да обрате пажњу на његово понашање.
Нежељене мејлове могуће је означити као спам, а на друштвеним мрежама могуће је блокирати уљеза – више детаља о овоме потражи у неком од бројних бројних текстова на интернету.
Коме се обратити у случају већег проблема?
Ако ништа од претходно наведеног не успе, а прогањање поприми облик неког кривичног дела (сексуална злоупотреба деце, превара, угрожавање сигурности, односно претња нападом на живот или тело…) , позови полицију или Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал.
Анонимни прогонитељ
У случају да те прогања неко ко крије свој идентитет, препоручљиво је снимити сву комуникацију и забележити адресе, коришћене надимке и све остале податке који могу бити од значаја за откривање имена и презимена те особе.
Извор: http://upravusi.rs/komunikacije/internet-komunikacije/proganjanje-na-internetu/
Интернет носи различите ризике по безбедност деце. Неки од њих (узнемиравање, вређање или говор мржње) исти су за децу и за одрасле. Постоје, међутим, и ризици (пре свега од сексуалне злоупотребе) који посебно угрожавају децу, због њихове знатижеље и неискуства на Интернету.
Вређање и омаловажавање
Мера у којој је дозвољено увредљиво обраћање или употреба увредљивих речи зависи од платформе на којој се врши комуникација. На великим друштвеним мрежама попут Facebook-a или YouTube-a који садрже огромну количину коментара, статуса и сличног, могуће је назначити да се ради о неприкладном садржају. Мање платформе (форуми, новински портали итд.) обично спроводе неки облик модерације, што значи да постоје особе које бришу неприкладне коментаре. Такве онлине локације скоро увек садрже правила понашања: шта је дозвољено написати, шта не, какве су санкције за њихово кршење. Степен оштрине модерације зависи од материје (или теме) коју покрива одређена платформа. На спортском форуму, рецимо, степен слободе изражавања сигурно је већи него на форуму нуклеарних физичара.
Кад је реч о закону, Интернет се не разликује од „стварног“ света у погледу тога шта је дозвољено написати или рећи. Увреда је кривично дело независно од тога како, то јест, „преко чега“ је упућена. Ако си претрпео увреду, не можеш се ослонити на јавног тужиоца, већ поступак мораш покренути сам, подношењем приватне тужбе.
Изношење неистина (клевета)
Клевета се дефинише као изношење или прeношење нечег неистинитог о некој особи. На Интернету се јавља на друштвеним мрежама којима је релативно лако и брзо доћи до публике, али познати су и случајеви када су израђене читаве презентације које садрже лажне информације о некој особи (такозвани осветнички сајтови — revenge sites).
Исто као што је случај са увредом, у нашем праву не постоји разлика између овог облика узнемиравања „у животу“, новинама или на Интернету — за санкцију је потребан једино услов да то што се износи или проноси „може шкодити части или угледу“. Гоњење се, такође, предузима по приватној тужби.
Мржња и дискриминаторске изјаве
Закон је јасан: „Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији казниће се затвором од шест месеци до пет година“. Летимичан поглед на коментаре на онлајн новинске чланке и на Фејсу вероватно ће ти рећи да од кажњавања мржње и нетрепељивости нема ништа, пошто таквих коментара и изјава има заиста много. Ствари су се, међутим, помериле с мртве тачке: недавно је донета прва судска пресуда због говора мржње упућеног групи особа (ради се о припадницима ЛГБТ популације) преко Фејсбука.
Гоњење за ово кривично дело по службеној дужности мора да предузима Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал.
Извор: http://upravusi.rs/komunikacije/internet-komunikacije/ponasanje-na-internetu/
Забрањени и непожељни сајтови
Практично је немогуће трајно елиминисати одређени садржај на Интернету, па појам забране треба узети с резервом. Чак и садржају који се свугде сматра забрањеним (нпр. дечја порнографија) у принципу је уз мање или више труда увек могуће приступити, неретко и директно с претраживача.
Постоје, међутим, и забрањени сајтови које полиција има у својој евиденцији. На њима ћеш бити дочекан знаком „Стоп“. Ако случајно наиђеш на неки од ових домена који није тако обележен, обрати се Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал.
Када је реч о садржајима који нису изричито забрањени, али се сматрају непожељним, као што су порнографија, узнемирујуће поруке, расизам или мржња, као и садржајима који су неприхватљиви за тебе као родитеља, ма шта то било, осим покушаја да утичеш на дете да их избегава, можеш да активираш механизме за забрану приступа. У ту сврху можеш да активираш опције на свом претраживачу или да инсталираш одговарајуће програме који блокирају одређене врсте сајтова.
Сексуална злоупотреба деце на Интернету
Опасност за децу која проводе слободно време на друштвеним мрежама, форумима, чет собама и другим интернет локацијама на којима је могућа комуникација с непознатим особама, вреба и од стране педофила. Они се деци обично лажно представљају (рецимо, као вршњаци) и покушавају да с њима остваре контакт и однос поверења. Потом покушавају да на разне начине (уценом, на пример), наведу децу да раде нешто што ће задовољити њихове болесне потребе. Обично се тражи слање снимака деце са сексуалном конотацијом, или се детету заказује састанак.
Како би смањио шансе да буде откривен, злостављач по правилу прикупља информације о жртвиним родитељима и пријатељима како би изабрао што рањивију младу особу.
Све активности које имају везе са угрожавањем полне слободе малолетника и деце забрањене су Кривичним закоником, а посебна казна предвиђена је у случајевима када је кривично дело извршено искоришћавањем рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима.
Како се заштитити?
Деца не би требало да се упуштају у комуникацију са особама које лично не познају. Ако то ипак учине, а испостави се да та особа од њих тражи нешто непримерено или само неуобичајено, требало би да се обрате родитељима. Родитељи свакако треба да упозоре дете на ризике по његову безбедност на Интернету. Више информација о тим ризицима можеш наћи на сајту Кликни безбедно.
Ако до нежељеног контакта већ дође, одмах позови полицију.
Извор: http://upravusi.rs/komunikacije/internet-komunikacije/bezbednost-dece-na-internetu/
Прогањање на Интернету
Прогањање на Интернету подразумева нежељено контактирање путем е-мејла, друштвених мрежа или неке друге платформе.
Мере заштите
Препоручљиво је прогонитељу прво упутити јасну поруку или упозорење да престане с тим, а потом се сасвим уздржати од било какве даље комуникације. Младима се саветује да поразговарају с родитељима, а родитељима се препоручује да воде рачуна о дететовим активностима на Интернету и да обрате пажњу на његово понашање.
Нежељене мејлове могуће је означити као спам, а на друштвеним мрежама могуће је блокирати уљеза – више детаља о овоме потражи у неком од бројних бројних текстова на интернету.
Коме се обратити у случају већег проблема?
Ако ништа од претходно наведеног не успе, а прогањање поприми облик неког кривичног дела (сексуална злоупотреба деце, превара, угрожавање сигурности, односно претња нападом на живот или тело…) , позови полицију или Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал.
Анонимни прогонитељ
У случају да те прогања неко ко крије свој идентитет, препоручљиво је снимити сву комуникацију и забележити адресе, коришћене надимке и све остале податке који могу бити од значаја за откривање имена и презимена те особе.
Извор: http://upravusi.rs/komunikacije/internet-komunikacije/proganjanje-na-internetu/