Сигурнији интернет дан (СИД) организује се у фебруару сваке године како би промовисао сигурније и одговорно коришћење интернет технологије и мобилних телефона, посебно међу децом и младима широм света. СИГУРНИЈИ ИНТЕРНЕТ ДАН 2014 ће бити прослављен 11. фебруара 2014. Мото кампање је "Хајде да се створи бољи интернет заједно". Надамо се да ће све заинтересоване стране - било да су деца и млади, родитељи и старатељи, наставници и васпитачи, или индустрија и политичари - придружити обележавању дана и заједно са намаизградити бољи интернет за све, али нарочито за децу и младе. Компанија "SplashData", која се бави безбедношћу на Интернету, прогласила је лозинку "123456" најгором од свих најчешће коришћених онлајн лозинки.
Први пут од када "SplashData" објављује годишњу листу лозинки, "password" више није на првом месту, са којег ју је потиснуо њен нумерчки супарник. На трећем месту, као и претходне године, нашла се лозинка "12345678". Следи "qwerty", на пето месту је "abc123", док је "iloveyou" напредовала за два места, па је сада на девотој позицији. "SplashData" и овом приликом упозорава кориснике Интернета да за лозинке не користе називе вебсајтова или апликације којима приступају. Као и други стручњаци за лозинке, компанија са седиштем у Калифорнији подстиче кориснике Интернета да бирају лозинке-реченице (paphrases) које се лако памте, али тешко "разбијају". Извор: Блиц Уколико сте у току јучерашњег дана имали проблема са приступом "Гмаилу", нисте једини. Светски медији преносе да је реч о паду сервиса на глобалном нивоу, али по свему судећи квар је отклоњен за већину корисника.
Овакви падови дешавали су се и раније, али по свему судећи овог пута је квар био озбиљнији. "Гмаил" није функционисао у Европи, САД и Канади, а није радио и у другим деловима света. Ознака "Error (500)", коју види већина корисника који су остали без мејла у суштини значи да је реч о привременом проблему, али не даје никакве назнаке о томе о каквом је квару реч. Осим тога, пала је и "Гуглова" друштвена мрежа "Гугл плус", као и могућност остављати коментари на нове клипове на "Јутјубу". Извор: Блиц Међународна група за заштиту права деце “Terre des Homme” употребила је компјутерски генерисану слику десетогодишње Филипинке, којој су дали име “Sweetie” (Слађана, Слаткиш), у настојању да уђу у траг мушкарцима који приморавају децу на секс пред компјутерским камерама. На њихов мамац се “упецало” чак 20.000 мушкараца. Они су ступили у контакт са виртуелном творевином која изгледа као девојчица од крви меса, наговарајући је да изводи сексуалне радње пред компјутерском камером. Члан организације Ханс Гајт каже да су били запањени размерама проблема педофилије на интернету. “Били смо шокирани”, рекао је он. “Од тренутка када смо се појавили на интернету у обличју десетогодишње Филипинке која нуди секс за новац, били смо преплављени захтевима. Добијали смо више десетина њих истовремено. То је превише да би могло да се прати. За десет недеља обратило нам се више од 20.000 мушкараца.” Од тог броја до сада је откривено и идентификовано 1.000 мушкараца, а њихове адресе, бројеви телефона и фотографије прослеђене су Интерполу. Организација “Terre des Homme” саопштила је да ће технологију коју је развила ставити на располагање органима кривичног гоњења и позвала надлежне да учине више како би се стало на пут сексу с малолетницима посредством просторија за ћаскање. Извор : Блиц У Google-у веома озбиљно схватају приватност и безбедност и вратиће налог тек када буду сигурни да ће бити враћен власнику налога. Пошто Google не тражи пуно личних података при регистрацији за налог, не преостаје нам пуно начина да проверимо да ли сте власник неког налога. Да бисте били сигурни да можете да повратите приступ налогу ако вам он буде забрањен, најбоље је да ажурирате опције опоравка, а можемо користити и страницу помоћи за лозинку. Опције опоравка су објашњене у неком од предходних постова. Странца за помоћ за лозинку функционише тако што на страници постоји линк обрасца за опоравак налога. У обрасцу постоји низ питања на која треба да одговорите што тачније. Ако се одговори на питања не поклапају са архивом Google-а, Google ће вам понудити опсију за додатну помоћ. Након тога ваш захтев ће бити обрађен.
Веб-сајт или порука за „пецање“ покушава да вас превари да откријете личне податке тако што се претвара да је из легитимног извора, нпр. банка, друштвена мрежа или чак Google. Ако добијете сумњиву поруку, немојте да наводите захтеване информације. Укључили смо неке савете који ће вам помоћи да препознате „пецање“ и очувате безбедност налога. Размислите пре него што кликнете Добро обратите пажњу на екране за пријављивање. Криминалци на вебу користе линкове у порукама е-поште, твитовима, постовима и онлајн огласима да би вас преусмерили на лажне екране за пријављивање, где могу да вам украду лозинку. На налог се пријављујте само када сте директно посетили прави сајт. Проверите интернет адресу да бисте били сигурни. Како да препознам „пецање“? Увек треба да будете обазриви са порукама које вам траже личне податке или порукама које вас усмеравају на веб-страницу на којој се такви подаци траже. Ако добијете овај тип поруке, нарочито од извора који тврди да је Google или Gmail, немојте да наводите захтеване информације. Google вам никада неће слати нежељене поруке у којима се захтевају лозинка или лични подаци ни поруке које садрже прилоге са извршним датотекама. Поруке или веб-сајтови који „пецају“ информације могу од вас да траже да унесете:
Шта би требало да урадим ако откријем превару „пецањем“? Најважније је да на сумњиве поруке е-поште, твитове или постове не одговарате навођењем личних или финансијских информација. Такође не попуњавајте обрасце или екране за пријављивање до којих постоји линк у овим порукама. Већина добављача е-поште, укључујући Gmail, омогућава вам да пријавите сумњиве поруке е-поште и преваре „пецањем“. Да бисте пријавили „пецање“ у Gmail-у, кликните на стрелицу за падајући мени поред ставке „Одговори“ и изаберите „Пријави ‚пецање‘“. Изаберите опцију Пријави поруку са „пецањем“ да бисте довршили процес. Ако пријавите поруку као напад „пецањем“, спречићете тог корисника да вам шаље још порука е-поште. Такође ћемо користити ту поруку да бисмо спречили тај напад и друге сличне њему.
Извор: support.google.com Термин „малвер“ покрива све врсте малициозног софтвера који је направљен са циљем да нанесе штету рачунару или мрежи. Малвер може да се инсталира на рачунар без вашег знања, често преко обмањујућих веза или преузимања представљених као нешто пожељно.
Водите рачуна на шта кликћете и шта преузимате. Кликови на непознате везе могу да вас изложе малициозном софтверу и веб сајтовима. Овај софтвер може да садржи програме који скенирају рачунар или прате које тастере притискате док куцате, укључујући лозинку. Преузимајте само од извора којима верујете и поставите показивач миша изнад везе да бисте проверили адресу пре него што кликнете на њу. Када сте у недоумици, користите проверене обележиваче за важне сајтове. Када малвер компромитује рачунар, сајбер криминалци могу да покушају да приступе личним информацијама тако што ће евидентирати притиске на тастатуру или пратити активност на рачунару. Рачунаром такође може да се управља да би посећивао веб сајтове или обављао друге радње без вашег знања. Ефекти малвера се крећу од кратких непријатности до отказивања рачунара и крађе идентитета. Врсте малвера укључују (али нису ограничене на):
Како да уклоним малвер са рачунара? Уклањање малвера може бити тешко и није сигурно да ће иједан програм све ухватити и очистити. Ипак, постоји низ програма који могу да помогну. На пример, Google Pack групише користан софтвер, укључујући и бесплатан скенер за вирусе. Ево још неколико предлога, мада не можемо да гарантујемо њихову ефикасност:
Како да избегнем малвер? Већину врста малвера можете да избегнете паметним понашањем на мрежи. Следећи савети ће вам помоћи да препознате малвер и спречите га да компромитује рачунар и налоге на мрежи. Веб сајтови: Не верујте непознатим сајтовима. Када сте у недоумици, напустите сајт и истражите софтвер који се тражи да инсталирате. Е-пошта: Не верујте ничему у поруци е-поште што изгледа сумњиво. Чак и е-пошта коју добијате од познатих особа може да садржи везе или прилоге са малвером ако је њихов налог компромитован. Будите опрезни када пратите било коју везу коју примите у поруци е-поште. Када је то могуће, посећујте веб сајтове уношењем адресе директно у прегледач. Други софтвер: Неки програми садрже малвер или други обмањујући интернет софтвер као део процеса инсталације. Када инсталирате софтвер, обратите пажњу на оквире са порукама и прочитајте оно што пише ситним словима. Будите упознати са сваким софтвером који инсталирате на рачунар. Откажите инсталацију ако сматрате да може да буде штетна. Физички медијуми: Пријатељи, породица или колеге могу да вам дају диск или флеш диск са инфицираном датотеком. То може да се деси без њиховог знања. Немојте да претпостављате да су ове датотеке безбедне. Скенирајте их помоћу безбедносног софтвера пре него што их отворите. Искачући прозори: Не верујте искачућим прозорима који траже да преузмете софтвер. Ови искачући прозори ће вас често убедити да је рачунар заражен и затражити да преузмете софтвер да бисте били безбедни. Одмах затворите прозор и водите рачуна да притом не кликнете на унутрашњу површину искачућег прозора. Дељење датотека: Већина ових сајтова је нелегална и требало би их избегавати. Код ових врста услуга има врло мало надзора за малвер. Малвер може бити прерушен у популарни филм, албум или програм. Увек треба да избегавате нелегалне сајтове и софтвер за дељење датотека. Извор: support.google.com За безбедност рачунара и налога препоручујемо да редовно предузимате следеће мере:
Ако на свом рачунару често добијате искачуће прозоре и преусмеравања на нежељене сајтове вероватно на свом рачунару имате инсталиране штетне софтвере (малвере). У том случају приметићете следеће ствари:
Можете пронаћи велики број програма који могу да открију нежељене софтвере инсталиране на важем рачунару. Неки од програма су овде наведени: Како се често пријављујемо на налог са више различитих рачунара, може се десити да се појави нека активност коју није наша. Ово су савети како да проверите да ли је неко други у скорије време обавио неку активност на нашем налогу.
Ово је још једна алатка Google која нам помаже да се заштитимо на Интернету. Уз ову алатку можемо да добијемо обавештење када се наши лични подаци појанве на вебу.
Да би укључили алат Ја на вебу требали би да урадимо следеће:
Постоје различити начини да ваша шифра буде украдена неки од њих су:
Након верификације на налог де пријављујемо на следећи начин:
Да би укључили верификацију у 2 корака посетите страницу: https://accounts.google.com/SmsAuthConfig Гугл нам пружа велики број алатки које можемо да користимо да би се заштитили и сачували приватност и безбедност наших података на Интернету. Неке од најпопуларнијих Гуглових алатки су:
На мрежи је од изузетне важности да шифра коју користите буде безбедна и да омогући забрану неовлашћеним приступима. Правила којих би требало да се придржавате приликом креирања шифре су следећа:
Да би шифра била безбедна треба да:
Да бисте запамтили овакву шифру без њеног записивања, требало би да је у почетку користите што чешће. Данашњи brute force алгоритми покушавају са заменом слова знацима који су њима слични, тако да се више не препоручује употреба симбола уместо неких карактера (нпр. @ уместо “а”, 2 уместо “то”, 3 уместо “Е”, итд.). Можете проверити јачину своје шифре на Мајкрсофтовом алату на адреси Ако желите да проверите јачину тренутне шифре, можете користити microsoft-ову алатку на адреси: https://www.microsoft.com/security/pc-security/password-checker.aspx Неке особе мисле да се њихова популарност у стварном свету мери бројем пријатеља на Фејсбуку и шаљу захтеве свима и ако их не познају. Не заваравајте се тиме и шаљите захтеве само особама које директно или идиректно познајете.
Профиле ваших пријатеља можда гледају људи који на основу њихових активности приказаних на Фејсбуку креирају своје мишљење о њима, зато немојте никад таговати ваше пријатеље на безвезним фотографијама. Обратите пажњу кад тагујете своје пријатеље на фотографијама да те фотографије не доведу до стрварања негативних мишљења о њима. За разговор о интимним стварима користите приватне поруке. Комуникација између две особе не мора бити видљива свима. Већину ваших пријатеља не занимају ваше приватне ствари и не желе да буду затрпани бескорисним препискама. Да вас пријатељи не би блокирали због таквих ствари, користите приватне поруке за разговор о темама које се тичу само вас и вашег саговорника. Не би требали да оптерећујете људе пречестим статусима о потпуно небитним стварима које радите у том тренутку. Избегавајте постављање статуса из минута у минут о неитересантним стварима. Ваши статуси требају да покривају различите области како људима не би били досадни. Позоришна представа "Деца на Интернету" је пројекат Студио центра. Позоришна представа је проистекла из истраживачког и едукативног процеса и намењена је тинејџерској популацији, али и одраслима који чине веома битан фактор у едукацији и заштити деце.Представу чине четири различите приче од којих свака обрађује један од начина злоупотребе деце на интернету.
Први део "Света отмица" обрађује тему педофилије и лажних профила који су највећа опасност на друштвеним мрежама Девојка ступа у контакт са младићем на фејсбуку. Кад одлучи да се види са њим, завршиће у подруму његовог оца, уместо у кафићу, са још једном девојком. Други део "Исповест једне тинејџерке" је прича тинејџерке о томе како је постала зависна од интернета. Она добија компјутер као награду за одличан успех у школи. Нико од њих није био свестан даће јој тај поклон у потпуности променити живот. Трећи део "Нигеријска превара" описује један од најчешћих видова интернет превара. "Интернет ловци" у овој причи преко младе девојке сазнају за уштеђевину њених родитеља. Они киднапују девојчицу и узимају новац од њених родитеља Четврти део "Фотомодел" је прича о четраестогодишњој девојчици која да би остварила свој сан, одлучује да се види са момком којег је упознала на друштвеној мрежи. Момак јој је рекао да његова тетка има кастинг агенцију и да ће добити бесплатан "бук". Такмичећи се ко ће више да јој удовољи родитељи јој дозвољавају да оде на фотографисање, не слутећи да ће се фотографисање претворити у снимање њеног порно филма који ће преплавити интернет. Представа је намењена едукацији и заштити деце и младих људи на Интернету. Пројекат је подржан од стране Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Преносимо вам позив наставницима преузетог са sigurnetica.wordpress.com
Ако спреведете анкету међу ученицима старијих разреда основне школе, изненадићете се колико су обавештени. Знају они да не смеју да дају своју шифру од било ког налога било коме, да не смеју да разговарају и гледају се са непознатим особама, да не смеју да остављају статусе на Фејсу где су, с ким су и шта раде, јер ће им, можда, неко ко то тренутно види, опљачкати стан. Међутим, још увек постоји проблем примењивања те обавештености у пракси. Иако ученице седмог и осмог разреда знају да је опасно објављивати на Фејсу локацију на којој се у том тренутку налазе, оне неретко дају и слике и тачну адресу објекта у коме испијају кафе са другарицама. Разлог за то је један – у данашње време се ништа није догодило уколико није објављено на Фејсу или Твитеру. Уместо да апелујемо да то више не раде, много је делотворније да покушамо тим нашим тинејџерима да предочимо шта им се све може десити уколико целом свету објаве где се крећу, са ким се друже и кад нису код куће. Кад говоримо њиховим језиком и упознамо их са реалним опасностима и њиховим вршњацима који су доживели непријатности због непримереног понашања на Интернету, они нас чују. Задатак просветних радника је да их само усмеримо на прави пут, јер Интернет злостављање је све више присутно, а не нешто што би требало да се прећуткује и заташкава. Улога нас библиотекара би свакако била још и већа, јер ми кроз разне секције и пројекте свакодневно имамо контакт са Интернетом и нашим ученицима на њему. Код нас ученици долазе добровољно, и врло често смо ми и посредници у коришћењу савремених дигиталних технологија, јер ученике обучавамо разноразним вештинама на Интернету. Због свега тога имам потребу да позовем школске библиотекаре да учествују у пројектима на ову тему и кроз радионице и дружења са децом, кроз игру, укажу на могуће опасности од друштвених мрежа. Требало би едуковати и родитеље, но то је мало тежи посао. Велики број њих неће потписати сагласност да дете учествује у школском пројекту, или да се његов рад или фотографија објави негде на Нету, али зато не контролише ту своју децу, која у све већем броју каче неприкладне фотографије на Фејсбук или Твитер профил, уз непримерене коментаре. Наше је да покушамо. Њихово је да нас чују или не. С поштовањем, једна обична наставница српског језика и библиотекарка |